ШТА ПОДРАЗУМЕВА СВЕДОЧЕЊЕ ДА ЈЕ МУХАМЕД АЛАХОВ ПОСЛАНИК

• Веровање да је Мухамед (s) послат целом човечанству. Његово посланство није ограничено на само један народ или време, већ је општег карактера и важи за свако време и место све до Судњег дана. Каже Узвишени Алах:"Нека је узвишен Онај који робу Своме објављује Кур'ан да би световима био опомена." (Ал-Фуркан 1)

• Чврсто убeђење у његову безгрешност по питању достављања објаве од Узвишеног Алаха јер је рекао Узвишени: "Он не говори по хиру своме – то је само Објава која му се обзнањује."(Ан-Наџм 3-4)

  Што се тиче осталих ствари он је човек који је о својим проблемима и ставовима размишљао и сходно томе поступао. Дошло је у хадису: “Некада се ви парничите преда мном па је могуће да неко од вас буде речитији од оног другог па да помислим да он говори истину и донесем пресуду у његову корист. Али, коме ја тако досудим право другог муслимана, нека зна да је то дио Џехенема.” (Мутефекун алејх)

• Чврсто убеђење да је Мухамед (s) послат као милост свим људима. Рекао је Узвишени Алах: "А тебе смо само као милост световима послали." (Ел-Енбија’107)
  
  Истину је рекао Узвишени Алах, Мухамед а.с.је милост у сваком смислу и значењу те речи извео је људе из робовања људима у робовање Господару људи, из неправде и тираније у правду Ислама и из тескобе дуњалука у пространства ахирета.

• Чврсто уверење да је он последњи посланик, печат посланства и најодабранији међу њима, после њега неће бити ни посланика нити веровесника. Каже Алах Узвишени: "Мухамед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Алахов посланик и последњи веровесник." ( Ал-Ахзаб 40)

  Comme l’atteste également cette parole du Prophète : « Six points me distinguent des autres Prophètes : j’ai reçu l’art de dire beaucoup de choses en peu de mots, j’ai été secouru avec la frayeur (sur mes ennemis), le butin m’est permis, on a fait de la terre une mosquée et un moyen de purification pour moi, j’ai été envoyé à toutes les créatures et on a scellé (la chaîne des) Prophètes par moi ».( Mouslim et At-Tirmidzi.)

• Чврсто убеђење да је са њим вера употпуњена и усавршена и њој се не сме ништа додати нити одузети, јер каже Узвишени: "Сада сам вам веру вашу усавршио и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам Ислам буде вера." (Ал-Маида 3)

  Из овога се види свеобухватност Ислама у свим животним аспектима и пољима – политичком, економском, друштвеном и моралном. Ислам представља и веру и државу у сваком смислу тих речи. Каже о томе енглески мислилац и идеолог Kwelem у својој књизи (Исламско веровање 119-120 стр.):
  “Кур’ански прописи нису ограничени само на одгојне и верске одредбе. Кур’ан је универзални устав и закон за Исламски свет који обухвата грађанске, трговинске, ратне, судске, кривичне и казнене одредбе. То је верски закон око кога гравитирају све ствари како верске тако и овосветске, чува живот и његово достојанство, штити права заједнице, али и појединца, брине о личном интересу човека, али и друштва, води рачуна о казни на овом и будућем свету… На основу овога Кур’ан се значајно разликује од хришћанских светих књига у којима нема ништа од основа вере већ се углавном ради о спојеним причама, митовима и великој заблуди и тумарању у вези са тим кога треба обожавати… Све је то неразумно и без икаквог ефекта.”

• Чврсто убеђење да је Мухамед (s) у потпуности извршио свој задатак који му је био поверен од Алаха Узвишеног, доставио је своју посланицу и посаветовао свој умет па није оставио ниједно добро, а да на њега није указао и наредио да се чини, нити је оставио неко зло, а да на њега није упозорио и забранио га. Рекао је Алахов Посланик (s) на опроштајном хаџу када се обратио хиљадама људи: “Зар ван нисам доставио? Рекоше – Да! Затим Посланик (s) рече: - Алаху посведочи.” (Мутефекун алејх)

• Уверење да је верозакон (шеријат) који је објављен Мухамеду (s) једини прихваћен код Алаха након што је објављен и да се Алах не може на другачији начин обожавати. Алах неће примити ниједан други шеријат и људи ће рачун полагати по његовим правилима и прописима јер Алах Узвишени каже:"А онај који жели неку другу веру осим Ислама, неће му бити примљена, и он ће на ономе свету настрадати." (Алу Имран 85)

  Дошло је у хадису: “Тако ми Онога у Чијој руци је мој живот, свако ко чује за мене од овога умета, био он јевреј или кршћанин, а затим умре, а не поверује у оно са чиме сам послат, биће од становника ватре (Џехенема).” (Сахиху Муслим)

• Покорност Посланику (s) Рекао је Узвишени:"Они који су послушни Алаху и Посланику биће у друштву веровесникā, и праведникā, и шехидā, и добрих људи, којима је Алах милост Своју даровао. А како ће они дивни другови бити!" (Ан-Ниса’ 69)

  Ова покорност се огледа у чињењу онога што је он алејхиселам наредио и остављању онога што јe забранио, јер каже Узвишени Алах:"Оно што вам Посланик као награду дā – то узмите, а оно што вам забрани – оставите; и бојте се Алаха јер Алах, заиста, страховито кажњава." (Ал-Хашр 7)

  Алах Узвишени је објаснио какве су последице непокорности према Алаховом Посланику па каже:"А онога ко се буде против Алаха и Посланика Његова дизао и преко граница Његових прописа прелазио – Он ће у ватру бацити, у којој ће вечно остати; њега чека срамна патња." (Ан-Ниса’ 14)

• Задовољство његовим судом и неприговарање на оно што је он прописао и одредио, јер каже Узвишени:"И тако Ми Господара твога, они неће бити верници док за судију у споровима међусобним тебе не прихвате и да онда због пресуде твоје у душама својим нимало тегобе не осете и док се сасвим не покоре." (Ан-Ниса’ 65)

  Ово такође значи да његовом шеријату и суду треба дати предност над свим осталим законима, судовима и системима, јер каже Алах Узвишени:"Зар они траже да им се као у паганско доба суди? А ко је од Алаха бољи судија народу који чврсто верује?" (Ал-Маидах 50)

• Слеђење његовог пута јер каже Алах Узвишени: Реци: "Ако Алаха волите, мене следите, и вас ће Алах волети и грехе вам опростити!" – А Алах прашта и самилостан је. (Алу Имран 31)

  Треба се угледати на њега (s) и он нам треба бити пример и узор којим ћемо се водити, па каже Узвишени:"Ви у Алаховом Посланику имате диван узор за онога који се нада Алаховој милости и награди на ономе свету, и који често Алаха спомиње." (Ал-Ахзаб 21)

  Слеђење Посланика (s) захтева познавање и проучавање његове сире (биографије) како би се на њега угледали и њиме руководили. Каже Зејнулабидин – Алиј бин Хусејн бин Алиј бин Еби Талиб р.а.: “Учили смо о животопису и походима Посланика (s) као што смо учили кур’анске суре.” Ел-Бидаје вен-нихаје/ Ибн Кесир 3/242

• Посланику (s) треба дати место и положај које му је дао Алах с.в.т., не треба претеривати у његовом величању нити умањивати његову вредност, јер каже Мухамед а.с.: “Немојте претеривати у мом величању (уздизању) као што су то чинили хришћани са сином Мерјеминим (Исаом а.с.). Ја сам Алахов роб па реците Алахов роб и Његов посланик.” (Сахихул-Бухари)

• Када се спомене Алахов Посланик (s) треба на њега донети салеват, јер каже Узвишени:"Алах и мелеки Његови благосиљу Веровесника. О верници, благосиљајте га и ви и шаљите му поздрав!" (Ал-Ахзаб 56)

  "Рекао је Мухамед а.с.: “Шкртица је онај у чијем присуству буде споменуто моје име, а он ме салаватом не спомене!” (Тирмизи)

• Љубав и поштовање према Посланику (s) у односу на све остало јер након Узвишеног Алаха он (s) има највеће заслуге када се ради о упути људи у Ислам. У слеђењу и опонашању Мухамеда (s) је срећа на овом и будућем свету, јер је рекао Узвишени Алах:Реци: "Ако су вам очеви ваши, и синови ваши, и браћа ваша, и жене ваше, и род ваш, и имања ваша која сте стекли, и трговачка роба за коју страхујете да прође неће имати, и куће ваше у којима се пријатно осећате – милији од Алаха и Његова Посланика и од борбе на Његову путу, онда причекајте док Алах Своју одлуку не донесе. А Алах грешницима неће указати на Прави пут." (Ат-Тавбах 24)

  Посланик (s) је објаснио који су то плодови љубави према њему (s) одговоривши човеку који га је упитао: “О Алахов Посланиче, када ће Судњи дан?” Посланик (s) му одговори: “А шта си припремио за њега?” Рече: “Нисам припремио за њега ни много намаза ни много поста, а ни садаке. Али, волим Алаха и Његовог Посланика.” Мухаммед (s) му је одговорио: “Ти ћеш бити са оним кога волиш! (Мутефекун алејх)

  У другом хадису стоји: “Код кога буду три особине, осетит ће сласт имана: -Да му Алах и Његов Посланик буду дражи од свега мимо њих, да заволи човека само у име Алаха, и да презире да се врати у неверство као што презире да буде бачен у Ватру.” (Мутефекун алејх)

  Љубав према Посланику (s) подразумева и љубав према онима које је волио Мухамед (s) као што су његова породица и асхаби, а мржњу према ономе што је он мрзео, као и лојалност онима које је он овластио и поставио, а непријатељство према онима са којима је Посланик (s) био у непријатељским односима јер је он волео у име Алаха и мрзео у име Алаха.

• Позивање у Ислам, његово ширење и достављање људима и оживљавање праксе Посланика (s) мудрошћу и лепим саветима. Треба подучити онога ко не зна, опоменути немарног и све то мора бити у складу са речима Узвишеног Алаха: "На пут Господара свога мудро и лепим саветом позивај и с њима на најлепши начин расправљај!" (Ан-Нахл 125)

  Рекао је Посланик а.с.: “Доставите од мене па макар и један ајет.” (Сахихул-Бухари)

• Одбрана Посланика (s) и његовог сунета (правца) тако што ћемо негирати све оно што се односи на њега лично, а чега се он одрекао и тако што ћемо појаснити чињенице ономе ко их не познаје. Његов сунет ћемо штитити тако што ћемо одговарати на сумње и подвале које долазе од стране непријатеља Ислама.

• Чврсто се треба држати сунета (правца) Посланика (s) јер он у хадису каже: “Држите се мог сунета и сунета праведних халифа. Држите се тога својим кутњацима и чувајте се новина у вери, јер свака новина (у вери) је новотарија, а свака новотарија је заблуда. (Муснед имама Ахмеда)