ЖЕНЕ АЛАХОВОГ ПОСЛАНИКА (s)

Ез-Зухри каже: “Родбина због Хаџер, мајке Исмаила (s), штићеници Исламске државе због Ибрахима, сина посланика (s)

Алахов Посланик (s) је имао оволико жена из следећих разлога:

• Верских

  тј. шеријатских као што је била његова женидба са Зејнеб бинт Џахш р.а. За време џахилијета арапи су забрањивали женидбу са женом посинка, јер су веровали да је жена посинка исто што и жена рођеног сина па је Алахов Посланик (s) оженио Зејнеб (након што ју је Зејд развео) како би докинуо џахилијетску забрану. Рекао је Узвишени Алах:"И пошто је Зејд с њом живео и од ње се развео, Ми смо је за тебе удали како се верници не би устручавали више да се жене женама посинака својих кад се они од њих разведу – како Алах одреди, онако треба бити." (Ал-Ахзаб 37)

• Политичко дипломатских ради интереса да’ве (ширења Ислама):

  уједињавања (зближавања) срца, као и придобијања наклоности племена. Посланик (s) је био у тазбинском односу са највећим племеном курејшија, као и са најјачим арапским племеном. И својим асхабима је наређивао да овако поступају.
  па је рекао Абдурахману ибн Авфу када га је послао у Думатул-Џендел: “Ако те послушају ожени ћерку њиховог краља.” (Тарихут-Табери 2/126)

  Рекао је Cl. Cahan:
  “Можда ће неки аспекти Посланиковог (s) живота у нама изазвати забуну следећи наше савремене менталитете. Потрврђено је да се воде расправе и полемике о Посланиковим (s) овосветским прохтевима које се заснивају на томе што је након смрти Хатиџе р.а. оженио девет жена. Међутим, сигурно је да иза већине ових бракова стоји политичка позадина с циљем да се придобију неки угледници и огранци неких племена. Осим тога, арапски менталитет признаје и потврђује људску природу коју човек испољава онако како га је створио Алах с.в.т.”

• Социјалних разлога:

  као што је случај са женама неких асхаба који су умрли на путу ширења Алахове вере. Знајући да су оне биле у годинама оженио их је из милости, љубазности и почасти према њима и њиховим мужевима.

  Рекла је италијанска списатељица L. Veccia Vaglieriу својој књизи “Одбрана Ислама”:
  “Мухамед (s) је у својој дугој младости, када је имао најјачи сексуални нагон живео у друштву какво је арапско у коме је брак као друштвена институција био скоро изгубљен, вишеженство је било правило, а развод брака се лако давао. Упркос свему овоме оженио је само једну жену Хатиџу р.а. која је од њега била пуно старија док је он имао 25 година. Оженио је из искрене љубави и није женио другу све док није умрла и док није напунио 50 година. Сваку жену је оженио или из политичких или из социјалних разлога с циљем да на тај начин отвори нови пут за ширење Ислама, да онима које су богобојазне укаже почаст или да успостави тазбинске везе са неким племенима желећи да на тај начин отвори нови пут за ширење Ислама. Изузетак је Аиша р.а. Дакле, Мухамед (s) се није женио девицама, младим и лепим девојкама, па може ли се онда рећи да је био похотан?! Био је човек, а не Бог. Такође, због љубави према деци се изнова женио. Поред тога што је имао довољно средстава да преузме на себе терет тако огромне породице увек се држао пута потпуне једнакости према њима и никада се није дистанцирао од било које од њих. Увек је поступао у складу са праксом претходних посланика (s) као што је био Муса и други за које се нико од људи не противи што су имали више жена. Дали то треба бити разлог да не знамо појединости и детаље њиховог живота док о породичном животу Мухамеда (s) знамо све.”

  Томас Карлајл, познати енглески писац, каже о Мухамеду (s) у својој књизи “Хероји”:
  “Мухамед није био похотан без обзира што га за то оптужују неправедно из непријатељства према њему. Највећу грешку и неправду чинимо када га сматрамо пожудним и похотним човеком. Они му не могу ништа осим да подигну прашину лажи и подмуклости. А не ваља тако! Мухамед (s) нема ништа са лажима, подмуклошћу и дволичношћу.”