МНОШТВО ЛОГИЧКИХ ДОКАЗА О ИСТИНИТОСТИ ЊЕГОВОГ ПОСЛАНСТВА И ВЕРОВЕСНИШТВА
Посланик(s)је био неписмен
Посланик (s) је био неписмен и није знао ни да чита, ни да пише у свом неписменом народу. Било је врло мало оних међу њима који су знали да пишу како не би неко посумњао у објаву која је стизала Мухамеду (s) тврдећи како је од некога преписао. Рекао је Узвишени:"Ти пре ње ниједну књигу ниси читао, а ниси је ни десном руком својом писао; иначе, посумњали би они што лажи говоре." (Ал-Анкабут 48)
Мухамед (s) је дошао са нечим чему се арапи нису могли супроставити, фасцинирао их је својом елоквентношћу и речитошћу. Његова вечна му’џиза (надприродно дело) је била Кур’ан који му је објављен. Рекао је Алахов Посланик а.с.: “Сваком веровеснику су дате му’џизе (наднаравна дела) како би му људи поверовали. Оно што је мени дато је објава (Кур’ан) и надам се да ћу ја бити веровесник са највише следбеника на Судњем дану.” (Мутефекун алејх)
И поред тога што је његов народ био познат по речитости и оштроумности Кур’ан их је изазвао да дођу с нечим попут њега, а затим их је изазвао да дођу са једном суром сличном њему па каже Узвишени: "А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Алаха, ако истину говорите." (Ал-Бакарах 23)
Чак је изазвао и сва створења па каже Алах с.в.т.: Реци: "Кад би се сви људи и џини удружили да сачине један овакав Кур'ан, они, такав као што је он, не би сачинили, па макар једни другима помагали." (Ал-Исра’ 88)
Континуитет и опстанак његове мисије упркос свим потешкоћама на које је наилазио
догађајима који су се одиграли између њега и његовог народа који су кулминирали до те мере да је било наређено његово убиство, а самим тим и окончање његове мисије. Међутим, он је наставио позивати у веру са којом је послат и стрпљиво је подносио све што га је задесило од искушења, мука, прогона од стране свога народа на путу ширења вере Алаха Узвишеног. Да је био лажљивац и симулант – да је био онакав каквим га описују – оставио би своју мисију бојећи се за свој живот када је видео да се његов народ ујединио против њега у настојању да га убију и окончају његову мисију.
Рекао је Др. М..Х. Дурани:
“Доиста овај иман (веровање), огромно залагање, непоколебљивост и одлучност којима је вођен Мухамед (s) довели су га до коначне победе. То је очигледан доказ његове искрености у свом позиву. Да је у његовој души постојала и најмања сумња или недостатак никада не би могао да издржи пред олујом која је трајала пуних 20 година.. Да ли је после овога потребан доказ његове потпуне искрености у намери, устрајности, моралу и узвишености душе? Сви ови фактори неминовно доводе до неизбежног закључка, а то је да је овај човек уистину Божији Посланик, а то је Мухамед (s) Био је узор са својим изврсним особинама, најбољи пример врлине и доброте, симбол искрености и верности. Његов живот, његова искреност, устрајност, богобојазност, племенитост, његово убеђење и достигнућа, све су то јединствени докази његовог посланства. Било који човек ако проучава непристрасно његов живот и поруке посведочиће да је он, Мухамед, уистину посланик од Алаха и да је Кур’ан са којим је дошао људима уистину Божија књига. Сваки праведан, коректан и озбиљан интелектуалац који трага за истином мора доћи до овог суда и расуђивања."-
Познато је да сваки човек – по својој природи – воли овосветска уживања у иметку, јелу, пићу, браку…
Рекао је Узвишени Алах: "Људима се чини да је лепо само оно за чим жуде: жене, синови, гомиле злата и сребра, дивни коњи, стока и усеви. То су благодати у животу на овоме свету; а најлепше место повратка је у Алаха." (Алу Имран 14)
Сваки човек се труди и настоји да добије ова уживања различитим средствима и начинима. Међутим, људи се разликују у начину (методи) на који ће доћи до њих. Једни то чине на легалан начин док други то чине нерегуларно. Знамо да су се неверници покушали нагодити са Послаником (s) на почетку његове мисије и ставили су га на разна искушења и понудили му сва овосветска уживања. Обећали су да ће му испунити све жеље и захтеве. Ако жели углед – добиће га, ако жели жене – ожениће га најлепшим женама, ако жели иметак даће му га, али све то под условом да остави веру и позивање у њу. Одговорио им је са убеђењем надахнутим од Бога: “Нећу оставити позив у Ислам све док ми не донесете јак доказ да можете распирити пламен Сунца” (Силсилетус-Сахихату 1/194)
Познато је да онај ко преузме власт и вођство има под својом контролом сва добра и људе који су му на услузи, а што се тиче Мухамеда (s)
он је знао да овај свет није вечна кућа.
Ибрахим преноси од Алкаме а овај од Абдулаха да је рекао: ”Лежао је Посланик (s) на хасури па су му на телу остали трагови хасуре,па сам рекао: “O Алахов Посланиче, дражи си ми од оца и мајке, да си нам рекао (затражио) направили би смо ти простирку.” Посланик (s) одговори: “Што се тиче мене и дуњалука, ја сам на њему као јахач који се задржи у хладу испод стабла а затим оде и остави га.” ( Суннену Тирмизи )Преноси се од Ну’мана ибн Бешира да је рекао: "Видео сам Алаховог Посланика када није имао ни лоших датула којих би се најео.” (Сахиху Муслим)
Ебу Хурејре приповеда: “Породица Мухамеда (s) не би се најела и по три дана узастопно.” (Мутефекун алејх)
И поред тога што му је Арабијско полуострво било потчињено и што је он био себеб (узрок) сваког добра које је задесило муслимане било је момената када није имао довољно хране. Од Аише, р.а., се преноси да је Божији Посланик (s) од неког Јевреја купио намирница на вересију а у залог му дао свој жељезни штит. (Сахихул-Бухари)
Ово не значи да он није могао добити оно што је желео. Сва богатства и добра су била пред њим у џамији и не би се померио са свог места, нити би доносио одлуке све док не би поделио сиромашнима и убогима. Међу његовим асхабима је било оних који су имали пуно богатства, који су се утркивали ко ће му бити на услузи и који су жртвовали све највредније ради њега, али Алахов Посланик (s) је добро познавао суштину овога света па каже:“Алаха ми, дуњалук је у односу на ахирет само као кад неко од вас стави свој кажипрст у море - нека погледа с чиме се тај прст врати!“ (Сахиху Муслим)
Рекла је Lady E. Cobold у својој књизи “Ходочашће у Меку” (Лондон 1934. год.):
Иако је Мухамед био угледник и вођа Арабијског полуострва, он није размишљао о титулама, нити о изобиљу у којем би уживао већ је био задовољан с тим што је био Алахов посланик и што је служио муслиманима. Сам је чистио своју кућу и поправљао своју обућу. Био је племенит попут плодоносног ветра који би сиромашним и несрећним увек дао предност у односу на себе у ономе што је имао, а врло често не би имао довољно ни за себе.”Посланика (s) су задесиле неке тешке несреће које захтевају појашњење
Није могао спрам њих учинити ништа услед недостатка објаве па је један период живио у забринутости и жалости. Отуда случај неистине и лажи за коју је био Посланик (s) оптужен а радило се о његовој части и тако је остао месец дана. Његови непријатељи су говорили против њега, клеветали га, ударили на његову част (оптужили су га да је његова супруга Аиша р.а. починила блуд), окривљивали га и оптуживали све док није дошла објава која је очистила његову супругу од тих оптужби. А да је био лажов, и онакав каквим га описују он би тај проблем решио одмах (не би чекао објаву), али Посланик (s) не говори по своме хиру.
Посланик (s) није за себе тражио положај изнад осталих људи и није био задовољан да ради нешто што указује на величање (охолост)
Енес б. Малик каже: “Нико није био дражи асхабима од Посланика, салАлаху алејхи ве селем, али када би га видели нису му устајали знајући да то презире.” (Тирмизи)
О Посланику а.с. W. Irving је рекао:
”И поред војних освајања и победа Посланик (s) није био охол и егоистичан. Водио је ратове због Ислама а не због личних интереса тако да је на врхунцу своје славе сачувао једноставност и понизност. Презирао је да када уђе у просторију у којој је имало људи да му устају или да претерују у изражавању добродошлице према њему. Имао је за циљ формирање јаке и велике државе а то је Исламска држава у којој се судило по правди и није размишљао да се власт у њој пренесе на његову породицу.Објава неких ајета у Кур’ану којима се кори Посланик Мухамед (s) због неког поступка или ситуације везане за њега
као на пример: "О Веровесниче, зашто себи ускраћујеш оно што ти је Алах дозволио – у настојању да жене своје задовољиш? А Алах прашта и самилостан је." (Ат-Тахрим 1)
Овај ајет је објављен зато што је он себи забранио мед због неких својих супруга па му је дошао укор од његовог Господара што је забранио себи оно што му је Алах дозволио.
"Нека ти Алах опрости што си дозволио да изостану, док се ниси уверио који од њих говоре истину, а који лажу." (Ет-Тевба 43)У овом ајету Алах с.в.т. је укорио Посланика (s) зато што је пожурио са примањем лажних оправдања од стране мунафика (лицемера) који су изостали из битке на Тебуку и опростио им на основу њихових изговора без да их претходно испита и види ко је од њих искрен, а ко лажов Ниједном веровеснику није допуштено да држи сужње док не извојује победу на Земљи; ви желите пролазна добра овога света, а Алах жели онај свет. – Алах је силан и мудар, Да није раније Алахове одредбе, снашла би вас патња велика због онога што сте узели. (Ал-Анфал 67-68)
Каже Аиша р.а.: Да је Посланик (s) сакрио било шта од објаве сакрио би следећи ајет: "У себи си скривао оно што ће Алах обелоданити и људи си се бојао, а прече је да се Алаха бојиш." (Сахихул-Бухари)
Затим речи Узвишеног:"Од тебе не зависи да ли ће Он покајање њихово примити или ће их на муке ставити, јер они су заиста насилници." (Алу Имран 128)
Он се намрштио и окренуо, зато што је слепац њему пришао, А шта ти знаш – можда он жели да се очисти. (Абаса 1-3)
Рекао је Lightner у својој књизи “Исламска религија”:
“Једном је Алах објавио Свом Посланику ајете у којима га жестоко критикује зато што је окренуо своје лице од сиромашног слепца како би причао са богатим, утицајним човеком. Тај догађај је повод објаве ових ајета. Да је онако како говоре неки хришћани сигурно не би било ових ајета.”Вероватно један од коначних, дефинитивних доказа истинитости Посланства Мухамеда (s) и онога са чиме је дошао је сура Ал-Месед
у којој се спомиње да ће његов стриц Ебу Лехеб дефинитивно завршити у ватри (џехeнему). Ова сура је објављена још на почетку Посланикове (s) мисије, а да је он алејхис селам лажов и онакав каквим га описују не би могао донети овако коначан суд јер би његов стриц можда примио Ислам?
Рекао је Gary Miller:
“Ебу Лехеб је мрзео Ислам до те мере да је пратио Мухамеда (s) где год је ишао како би умањио и оспорио оно што говори. Када би видео Посланика (s) говорио би људима странцима након што би Посланик (s) завршио свој говор – Шта вам је рекао Мухамед? Ако вам каже за нешто да је бело, знајте да је црно. Ако вам каже за нешто да је ноћ, знајте да је дан. Супростављао се свему ономе што је говорио Посланик (s) и наводио би људе да посумњају у Посланика (s) Десет година пре смрти Ебу Лехеба објављена је сура по имену Ел-Месед. Ова сура потврђује да ће Ебу Лехеб скончати у џехенему, тј. да Ебу Лехеб неће примити Ислам. Током целих десет година Ебу Лехеб је могао изаћи пред људе и рећи – Мухамед говори да ја нећу примити Ислам и да ћу завршити у џехенему (паклу), али ја вам сада кажем да желим прихватити Ислам и постати муслиман! Шта мислите сада? Да ли је Мухамед искрен у ономе што говори или не? Да ли је објава с којом је дошао од Бога?Међутим, Ебу Лехеб ово никада није урадио. Иако су сва његова дела пркосила Посланику а.с., по овом питању му се није супроставио. Поента ове приче је да Посланик а.с.каже Ебу Лехебу – У реду, ти ме мрзиш и желиш да завршиш са мном. Имаш прилику да оспориш и опонираш мојим речима! Међутим Ебу Лехеб за свих тих десет година ово није урадио!! Никада није примио Ислам нити се претварао да је у Исламу! Десет година је имао прилику да сруши Ислам у једној минути! Међутим ова сура није говор Мухамеда (s) већ говор Онога који зна скривено, и Који је знао да Ебу Лехеб никада неће прихватити Ислам (чак ни привидно).
Како је Мухаммед (s) могао знати да ће Ебу Лехеб потврдити оно што је речено у овој сури осим да је то објава од Алаха??
Како је могао бити тако убеђен свих десет година да је он на истини, ако он није знао да је то објава од Алаха??
Да би неко нешто овако озбиљно тврдио то значи само једно – ово је објава од Алаха. Нека пропадне Ебу Лехеб, и пропао је! Неће му бити од користи благо његово, а ни оно што је стекао, ући ће он, сигурно, у ватру распламсалу, и жена његова, која сплеткари; о врату њену биће уже од личине усукане! (Сура Месед 1-5)У једном од кур’анских ајета се спомиње име Ахмед (хваљен) уместо Мухамед
Каже Узвишени Алах:"А када Иса, син Мерјемин, рече: "О синови Исраилови, ја сам вам Алахов посланик да вам потврдим пре мене објављени Теврат и да вам донесем радосну вест о посланику чије је име Ахмед, који ће после мене доћи" – и кад им је он донео јасне доказе, они рекоше: "Ово је права враџбина!" (Ас-Сафф 6)Да је Мухамед (s) био лажов и онакав каквим га они сматрају ово име не би било споменуто у Кур’ану.
Такође, један од доказа да је посланство Мухамеда (s) истина је и то што је његова вера опстала до данашњег дана као
и чињеница да људи прихватају Ислам у великом броју и утичу на припаднике других вера, а све то упркос скромној подршци Исламском мисионарству како материјалној тако и у људству, супротно континуираној борби и залагању против Исламске да’ве (мисионарства), борби у којој се не штеди труда како би се дискредитовао и искривио Ислам и скренула пажња с њега. То је зато што је Господар Узвишени обећао да ће сачувати ову веру па каже:"Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо га Ми чувати!" (Ал-Хиџр 9)
Рекао је Th. Carlyle о Мухамеду (s) у књизи на енглеском:
„Да ли сте икада видели да човек који је лажов може имати овако дивну веру? Такав човек није у стању да изгради кућу од цигле! Ако он не познаје својства кречног малтера, земље или нечег сличног од чега се кућа гради онда је то само гомила рушевина и мешавина материјала која није достојна и вредна тога да остане на својим темељима 12 векова и да у њој живи двеста милиона људи, већ ће се срушити и доживети колапс као да је није ни било. Ја засигурно знам да се човек у својим пословима треба придржавати свих природних законитости, иначе му се нико неће одазвати. Лаж је оно што објављују неверници, а затим то улепшавају све док не почну умишљати да је то истина. Несрећа је заваравати људе, народе и нације таквим заблудама.“Алах је сачувао Кур'ан у Мусхафима и прсима људи из генерације у генерацију јер његово чување, учење, проучавање и подучавање других њему је нешто чему стреме муслимани и такмиче се у томе како би постигли добро које је у њему. Каже се у хадису: „Најбољи међу вама је онај ко научи Кур'ан, а затим друге подучава њему.“ (Сахихул-Бухари)
Било је неколико покушаја да се у Кур'ану часноме нешто дода или одузме, или пак да се замене неки харфови, међутим сви ти покушаји су били безуспешни јер су одмах откривени и с лакоћом препознати међу кур'анским ајетима.
Што се тиче сунета (праксе) Алаховог Посланика, другог извора у Исламу, он је сачуван преко поверљивих и праведних људи који су своје животе посветили слеђењу хадиса Посланика (s) Забележили су сахих (веродостојне) хадисе, издвојили слабе (даиф) хадисе и говорили о овој теми. Онај ко се врати на књиге из хадиса које третирају и тичу се сунета спознаће суштину труда и напора како би се сачувало све оно изворно од Посланика (s) и отклонила сумња у ономе што је истина о њему.
Рекао је Michael Hart у својој књизи “Дирасетул-миетил-еваил”:
“Мухамед је основао и проширио једну од највећих религија на свету и постао је један од водећих светских политичких лидера. И сада, након што је прошло 13 векова после његове смрти утицај и траг који је он оставио је и даље јак и силовит.”Исправност принципа са којима је дошао Мухамед а.с., њихова аутентичност и валидност за свако време и место
као и позитивни ефекти и резултати њихове примене сведоче и потврђују да оно са чиме је он дошао је објава од Алаха Узвишеног. Такође, шта је спорно у томе што је Мухамед (s) посланик којег је послао Узвишени Алах ако знамо да су и пре њега слати многи посланици и веровесници? Свакако је одговор да у томе није ништа спорно са аспекта логике и легитимности па због чега се онда негира његово посланство и веровесништво свим људима, а потврђују се и признају посланства веровесника пре њега!?
Затим, прописи и закони са којима је дошао Ислам преко Мухамеда а.с на пољу међуљудских односа, ратовања, брака, економије, политике, обредословља итд
Цело човечанство није у стању доћи с нечим сличним, па да ли је онда могуће да један неписмен човек који није знао ни читати ни писати дође са тако савршеним системом, уређењем којe организује све овосветске односе, послове и релације? Зар све то не указује на истинитост његовог посланства и веровесништва и да он алејхиселам не говори по свом хиру (ћејфу)?
Посланик (s) није почео са својом мисијом нити је обзнанио све док није напунио 40 година
Прошле су године младости, виталности и снаге, а дошле године старости, смирености, одмора и спокоја
Каже Th. Carlyl у својој књизи “Хероји”:
“Оно што побија тврдње оних који говоре како Мухамед (s) није био искрен у својој мисији је то да је своју најлепшу младост када је био пун снаге и елана провео у мирном и спокојном животу (са Хатиџом р.а.) и како за то време није покушао да изазове никакву збрку нити галаму, нити било шта што би могло алудирати на то да је желео славу, углед и власт… И тек након што му је прошла младост и дошла старост у његовим прсима се усковитлао вулкан који је био успаван, али и бунтован у жељи за нечим племенитим и великим.”Рекао је R. Landau у својој књизи “Ислам и арапи”:
“Мисија Мухамеда (s) је била веома тешка и не може је остварити неки шарлатан вођен и ограничен себичним побудама. Овакав опис се може наћи код неких западњачких писаца од раније како је посланик арапа очекивао успех својим личним залагањем и трудом. Искреност Мухамеда (s) с којом је обављао своју мисију, потпуно веровање његових следбеника у оно што му се објављује као и искуство генерација кроз векове довољно говоре о њему. Дакле, ради се о неоснованим и неразумним оптужбама на Мухамеда (s) за било какву намерну обману или подвалу, а историја није забележила да је нека намерно учињена превара опстала толико дуго. Ислам не само да је опстао све до данас, више од 13 столећа, већ непрестано, из године у годину, има све више нових следбеника. Странице историје нам не пружају ниједан пример да је неко ко је био преварант и лукав у својој мисији успео да створи једну од најплеменитијих, светских империја и цивилизација.”