О ЊЕГОВОМ (s) ОДГОЈУ

• ЊЕГОВА БЛИСКОСТ И СУЖИВОТ СА АСХАБИМА:

  Надамо се да ће нам ово помоћи да што боље и потпуније упознамо цели његов живот, како приватни тако и јавни, јер је Мухамед (s) пример и узор који се треба следити у свему. Рекао је Џерир ибн Абдулах: “Одкад сам примио Ислам Посланик (s) ме никада није одбио и никада ме није сусрео, а да ми се није осмехнуо. Пожалио сам му се како не могу стабилно јахати па је ставио своју руку на моја прса и рекао: “Алаху учврсти га и учини га смиреним.” (Мутефекун алејх)

  Посланик (s) се шалио и забављао са својим асхабима на примерен начин. Енес б. Малик каже: “Веровесник (s) био је најдоброћуднији човек. Ја сам имао брата којег су звали Ебу Умејр; мислим да је био престао с дојењем. Посланик (s) када би долазио, говорио би: ‘О Ебу Умејре, шта је урадио Нугајр’, славуј с којим си се играо?” (Мутефекун алејх)

  Алахов Посланик (s) своју шалу није ограничавао само на речи већ се шалио и у поступцима. Енес бин Малик каже да је неки бедуин, номад из пустиње, који се звао Захир, када би долазио у Медину, увек доносио неки поклон Алаховом Посланику с.а.в.с. из пустиње, а Посланик с.а.в.с. би га заузврат наградио пре повратка кући. Захир је био човек неугодног и не лепог изгледа, али Посланику с.а.в.с. био је веома драг, па би за њега рекао: ''Захир је наша пустиња, а ми смо његов град.'' Једне прилике док је Захир на пијаци продавао своје ствари које је донео са собом, Алахов Посланик с.а.в.с. му се прикраде иза леђа, обухвати га рукама, а да га Захир није видео. ''Ко је то, пусти ме да се окренем'', рече Захир, а уто препозна да је то Алахов Посланик с.а.в.с. па му се препусти, и своја леђа још више наслони на њега. Посланик с.а.в.с. тада рече: ''Ко ће купити овог роба?'', а Захир рече: ''Алахов Посланиче, видећеш да сам јефтин (безвредан).'' На то му Посланик с.а.в.с. одговори: ''Али ти си код Алаха скуп.'' (Сахиху Ибн Хибан)

  Алахов Посланик (s) се увек саветовао са својим асхабима и прихватао њихово мишљење у стварима које нису објава. Каже Ебу Хурејре: “Нисам упознао човека који се више саветовао и договарао са својим друговима од Алаховог Посланика а.с.” (Сунену Тирмизи)

• ПОСЕТА БОЛЕСНИКУ БИЛО ДА СЕ РАДИ О МУСЛИМАНУ ИЛИ НЕМУСЛИМАНУ:

  Алахов Посланик (s) се стално распитивао и интересовао за своје асхабе, па када би чуо да је неко од њих болестан пожурио би да га обиђе са својим асхабима. Своје посете болесницима није ограничавао само на муслимане већ је тако поступао и са болесницима који су немуслимани. Енес преноси да се жидовски дечак који је служио Веровесника (s) разболeо. Веровесник (s) му оде у посету, седе поред главе и рече: “Прими Ислам.” Дечак погледа у свога оца који је био поред његове главе који му рече: “Послушај Ебу-л-Касима а.с.” И дечак прими Ислам. Кад је Веровесник (s) изaшао рече: “Хвала Алаху који га је спасио Ватре.” (Сахихул-Бухари)

• ЗАХВАЉИВАО БИ И НАГРАЂИВАО ЗА УЧИЊЕНО ДОБРО:

  Рекао је Алахов Посланик а.с.: “Ко затражи од вас заштиту у име Алаха заштитите га. Ко од вас затражи нешто у име Алаха дајте му. Ко вас позове одазовите му се. Ко вам учини какво добро наградите га за то, а ако то не можете довите за њега да бисте знали да сте му узвратили на добро.” (Сунену Еби Давуд)

  Рекла је Аиша р.а.: “Алахов Посланик (s) је примао хедије (поклоне) и награђивао за њих.” (Сахихул-Бухари)

• ЉУБАВ ПРЕМА СВЕМУ ШТО ЈЕ ЛЕПО И ПРИЈАТНО:

  Рекао је Енес р.а.: “Нисам никада дотакао ни свилу ни кадифу мекшу од Ресулулахове руке. Ни амбер ни миск нису боље мирисали од мириса Ресулулахове коже.” (Мутефекун алејх)

• ВОЛЕО ЈЕ ДА СЕ ЗАУЗМЕ У СВАКОЈ СИТУАЦИЈИ ЗА ДОБРУ И ИСПРАВНУ СТВАР:

  Причао је Ибн Абас: “Беририн муж био је роб којем је било име Мугис. Као да га сада гледам како иде за њом плачући толико јако да су му се сузе сливале низ браду. Посланик (s) тада је рекао Абасу: ‘Абасе, зар се не чудиш Мугисовој љубави према Берири и Беририној мржњи према њему?’ Потом је Посланик (s) рекао (Берири): ‘Да ли би се вратила (своме мужу) он је отац твог детета?’ ‘Наређујеш ли ми то, Алахов Посланиче?’, упита она. ‘Не, него се само заузимам за њега!’ ‘Немам ја никакве потребе за њим!’ рече Берира.” (Сахиху Ибн Маџе)

• САМ ЈЕ СЕБЕ СЛУЖИО:

  Рекла је Аиша р.а. када је била упитана како се Посланик (s) понашао у кући: “Био је попут осталих људи – прао би своју одећу, музао би овце и сам себе служио.” (Сахиху Ибн Хибан)

  Племенитост његовог понашања огледала се у томе што није служио само себе већ је и другима био на услузи. Од Аише р.а. се преноси да је рекла када је била упитана: "Шта је имао обичај Посланик, а.с., радити у кући?" Рекла је: "Био је на услузи укућанима, па када би наступио намаз, излазио би да клања.” (Сахихул-Бухари)